Majčina nada nakon 12 godina tog izgubljenog sina

Nakon više od decenije potrage i bolnih sumnji da joj je sin preminuo, Džojs Kertis iz Škotske doživela je trenutak koji joj je promenio život – telefon je zazvonio i čula je glas svog sina.

Traganje započeto davno

Nikolu više nije videla 19. decembra 2022. godine. Nakon toga, vijorile su glasine da je lutao ulicama Pariza i Madrida – ali bez ikakvih konkretnih tragova. Nesigurnost i tišina trajali su godinama dok je Džojs, ispunjena tugom, prihvatila najgoru moguću istinu – da je njen sin nestao, možda čak i preminuo  .

Preokret usred bola

Samo nekoliko dana pred Božić 2022. usledio je poziv iz južne Francuske – iz bolnice. Medicinska sestra joj je saopštila da je Nikola živ, a zatim se javio i sam sin. „Spustila sam se na kolena i plakala ceo dan“, priseća se Džojs, naglašavajući da joj je taj razgovor razbio najcrnji oblak tuge koji se nadvio nad njenim domaćinstvom  .

Nestajanje i ponovni život

Nikola je sredinom 2000‑ih, nakon što je izgubio posao stolara, krenuo putem po Evropi i nekako je konačno pao na dno – živeći na ulicama. Džojs ga je 2009. prijavila kao nestalog, a 2010. su ga našli u bolnici u Francuskoj. Majka i otac su ga tada posetili i vratili kući, ali je on ubrzo nestao iz njihovog života  .

Otkriće posle jedanaest godina

Nakon 12 godina tišine, bolnički službenici britanskog konzulata u Francuskoj ponovo su stupili u kontakt s Džojs: Nikola je u bolnici. „Kad je nazvao i rekao ‘da’, moja radost nije imala granica“, govori joj majka. Odlučila je da odmah otputuje i preuzme sina, zahtevajući da ga ne ostavlja do povratka kući  .

Jedna priča, više pouka

Ne predaja: Džojs nije odustala ni nakon godina bez nade – prijavila je nestanak, pratila tragove, i povremeno bacala pogled preko granice.

Čudo života: Telefon koji zvoni nakon godina tišine – trenutak neprocenjive radosti i suza.

Snaga majčinskog instinkta: Uprkos ogromnoj sumnji i tugovanju za “izgubljenim” detetom, ta nada nikad nije izbledela.



Zašto ova priča zaista inspiriše?

Ovo je više od porodične drame – to je priča o veri da život nikada ne staje, možda i kad se čini da je sve gotovo. Džojs i Nikola ponovo su pronašli svoje mesto jedno uz drugo – i podsetili nas da je ni u najcrnje noći nema tog zvuka koji jednog dana ne može pretvoriti u zoru.